Пређи на садржај

Маурицио Гучи

С Википедије, слободне енциклопедије
Маурицио Гучи
Датум рођења(1948-09-26)26. септембар 1948.
Место рођењаФиренца,  Италија
Датум смрти27. март 1995.(1995-03-27) (46 год.)
Место смртиМилано,  Италија
Узрок смртиубиство
Занимањепредузетник
Деловањечлан породице Гучи
СупружникПатриција Ређани (в. 1973 —  р. 1991)
Деца2

Маурицио Гучи (итал. Maurizio Gucci; Фиренца, 26. септембар 1948 — Милано, 27. март 1995) био је италијански предузетник и и једнократни шеф модне куће Gucci. Био је син глумца Радолфа Гучија и унук оснивача предузећа Гуча Гучија. Дана 27. марта 1995, убио га је у 46. години убица којег је ангажовала његова бивша супруга Патриција Ређани.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Маурицио Гучи рођен је 26. септембра 1948. у Фиренци.[1] Године 1973, оженио се Патрицијом Ређани, са којом је имао две ћерке, Алегру и Алесандру.[2] Почетком 1980-их, пар је живео у луксузном пентхаусу у Олимпијском торњу у Њујорку, који им је поклонио његов отац Родолфо Гучи.[3]

Године 1983, након очеве смрти, Маурицио је постао већински акционар Gucci-ја и покренуо правни рат против свог ујака Алда Гучија.[4][5] Године 1985, рекао је својој супрузи Патрицији да иде на кратак пословни пут. Следећег дана послао је пријатеља да каже жени да се неће вратити и да је брак завршен.[6]

Године 1988, Маурицио Гучи продао је 47,8% Gucci-ја инвестиционом фонду из Бахреина, Investcorp-у (власник Tiffany-ја од 1984. године).[7] Од 1991. до 1993, Гучијеве финансије биле су у минусу. Маурицио Гучи окривљен је за трошење екстравагантних количина новца на седишта предузећа у Фиренци и Милану.[8] Он је 1993. године продао своје преостале акције у Gucci-ју за 170 милиона долара Investcorp-у, чиме је окончано удружење породице Гучи са тим предузећем.[9]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Дана 27. марта 1995. године, унајмљени убица је убио Гучија на степеницама испред његове канцеларије када је стигао на посао. Његова бивша супруга Патриција Ређани осуђена је 1998. године за организовање убиства.[10][11][12] Према тужиоцима, Ређанини мотиви били су мешавина љубоморе, новца и огорчености према бившем мужу.[13] Тврдили су да жели контролу над имањем Гучија и да жели да спречи свог бившег мужа да се уда за своју нову партнерку, Паолу Франчи. Предстојећи брак би јој преполовио алиментацију.[14][15] Одлежала је 18 година у затвору и пуштена је у октобру 2016. године.[16]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

У априлу 2021. године, часопис Vanity Teen најавио је покретање филма Ридлија Скота темељеног на причи. У филму Гучијеви, Лејди Гага глуми Патрицију Ређани а Адам Драјвер глуми Мауриција Гучија.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Forden, Sara G. (8. 5. 2012). The House of Gucci: A Sensational Story of Murder, Madness, Glamour, and Greed (на језику: енглески). Harper Collins. стр. 16. ISBN 978-0-06-222267-1. 
  2. ^ „Omicidio Gucci – Patrizia Reggiani, rinuncia alla semilibertà: "Non ho mai lavorato in vita mia"”. robadadonne.likers.it (на језику: италијански). 19. 10. 2011. Приступљено 10. 3. 2021. 
  3. ^ „The Gucci wife and the hitman: fashion's darkest tale”. 24. 7. 2016. 
  4. ^ „Rodolfo Gucci Is Dead at 71; Brother in Leather Goods Firm (Published 1983)”. The New York Times (на језику: енглески). 16. 5. 1983. ISSN 0362-4331. Приступљено 12. 10. 2020. 
  5. ^ Gucci, Patricia (10. 5. 2016). „chapter 21”. In the Name of Gucci: A Memoir (на језику: енглески). Crown/Archetype. ISBN 978-0-8041-3894-9. 
  6. ^ Family Business on the Couch: A Psychological PerspectiveСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. John Wiley and Sons. 2007. стр. 102. ISBN 978-0-470-51671-3. 
  7. ^ „INVESTCORP BUYS HALF OF GUCCI | JOC.com”. www.joc.com. Приступљено 9. 8. 2020. 
  8. ^ Tagliabue, John (14. 12. 1995). „INTERNATIONAL BUSINESS: Gucci Gains Ground With Revival of Style;Belt-Tightening in the Work Force And Lavish Spending on Marketing”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 9. 8. 2020. 
  9. ^ „Gucci Facts”. Irish Times (на језику: енглески). 8. 5. 1998. Приступљено 31. 7. 2021. 
  10. ^ Dana Thomas, Deluxe: How Luxury Lost Its Luster, p. 59.
  11. ^ Sara Gay Forden, The House of Gucci: A Sensational Story of Murder, Madness, Glamour, and Greed, HarperCollins ISBN 0-688-16313-0, 2001.
  12. ^ Stanley, Alessandra (4. 11. 1998). „Former Wife Given 29 Years for Ordering Gucci Slaying (Published 1998)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 12. 10. 2020. 
  13. ^ „Where is Patrizia Reggiani Now?”. 19. 3. 2021 — преко www.thecinemaholic.com. 
  14. ^ „Crime of Fashion: Gucci Killer to Go Free”. The Daily Beast. 16. 5. 2014 — преко www.thedailybeast.com. 
  15. ^ „Gucci Murder Case To Go to Jury”. AP. 2. 11. 1998 — преко www.apnews.com. 
  16. ^ Squires, Nick (10. 2. 2017). „Italy's 'Black Widow' Gucci heiress who ordered ex-husband's murder entitled to nearly £1 million a year from his estate”. The Telegraph — преко www.telegraph.co.uk. 
  17. ^ Meza, Daniel. „Adam Driver And Lady Gaga Share A Glimpse Of House Of Gucci Vanity Teen 虚荣青年 Menswear & New Faces Magazine”. www.vanityteen.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маурицио_Гучи&oldid=28698896”